Tri života
S portugalskog prevela Ana Lukić
Čak i danas, kad god mi se svet prikaže kao mučan i bedan prizor, ne mogu da odolim a da se ne prisetim vremena kada sam sticajem okolnosti bio primoran da naučim tešku veštinu funambulizma. Te godine, koje smatram posebnim – i sporadično obeleženim fatalnim događajima – dovele su me u stanje hronične melanholije, u koju, iako pokušavam da joj se oduprem, ponovo i neizbežno upadam. Ta melanholija ponekad sklizne u očaj, ali nećemo sad o tome; nije vreme da, uzimajući u obzir moj sadašnji život i onaj koji sam nekada vodio, dopustim da me prošlost slomi. Biće dovoljno ako kažem da se ne sećam vremena u kom sam bio naročito srećan, ali ne mogu da zaboravim nijedan čas koji sam proveo sa Antonijem Auguštom Milhaus Paskalom.
Pre dve godine u novinama je objavljena vest o aukciji na kojoj će se, među ostalim stvarima, naći i dokumenta pronađena u kući preminulog, koji je bio baštovan čoveka za koga sam radio pre više od dve decenije. Čim sam ovo saznao, uznemirio sam se i, predviđajući posledice, skoro da sam se razbesneo – neminovno je da će osoba koja na aukciji otkupi ove stvari moći da pretura po arhivima koje sam ja sakupljao i sređivao te godine na imanju "Doba" i, ako ih pažljivo pregleda, mogao bi da donese zaključke koji nemaju nikakve veze sa onim što se zaista dogodilo. Štaviše, iznenadilo me je što se to već nije dogodilo; što reputacija mog starog gazde još uvek nije bila ukaljana, njegovo ime korišćeno u pogrešnom kontekstu, istina izvrnuta.
O ovom čoveku vlada potpuno neznanje. Ne bi se moglo reći da je ovo čudno, premda se on u izvesnom periodu svog života povezivao isključivo sa uticajnim ljudima iz jedne zatvorene sfere. Oni koji su ga površno poznavali i sećaju se njegovog imena, o njemu će verovatno imati pogrešnu sliku – budući da je on prikrivao pravu prirodu svog posla, jer je jednog dana mogao biti predmet podsmeha onih koji bi radije ocrnili nekoga nego što bi priznali da ne shvataju. Milhaus Paskal, sin Engleskinje i Francuza, rođen je u Portugalu, ali je dobar deo svog života proveo u drugim zemljama – bio je u Španiji u vreme Građanskog rata, u Engleskoj za vreme Čerčila, živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama posle pada nacizma – čini se da je bio svugde i nigde, senka po strani svih događaja, a opet, možete biti uvereni, njihov odlučujući deo. Kada bi se, u vremenu koje dolazi, pojavile neverovatne priče o njegovoj delatnosti, to bi bilo zato što ju je on čuvao u tajnosti od onih sa kojima se družio, a koji su u njemu prepoznavali asketsku posvećenost; ostali će ga nazvati mistikom, ekscentrikom ili, možda, prevarantom.