Prekomernost
S portugalskog prevela Tatjana Manojlović
Vežba sa Medejom
Horovi pevaju ove himne u izmenama scena i ritma:
ILAMENT NAD HEROJIMA
(Muški hor)
Jao čoveku koji napušta
rodni grad bez branilaca
te se prepredenom zovu mora
daje.
Zar je večnost za mrvu više
od ove sure senke?
Eno ga tamo heroj – i taj će
ista pusta ta senka da postane.
Ubija ratnik ubija
izmedju tela i koplja
odlaže štit od kože,
polaže zov na
od prašine tlo.
Tamo kao nešto igra!
Je li to krv koja
vrtoglavi srmoglavce
kao na zemlju tanušni list?
Lele čoveku koji padne
u ognju bitke
pa se odaziva slavlju -
pogrebu divnome svom.
Daleko će taj od
vezilje pokrova svog
da umre,
daleko od mira
kog mu se srce gnušalo.
Avaj smrtniku bednom
koji se muško rodio.
Majčino mleko
je l’ zato sisao?
Kad ona ne može mudrošću
sudbinu da mu skrene.
Taj muške samo je slušao
samo slavu, gloriju upijao.
II
HIMNA HEKATI
(Ženski hor)
Evo zmije koja klizi -
od rane je to gnoj.
Iz utrobe zemljica
krvari.
Mesec crniša
obasjava
klanice pejzaž.
A Sinjora triju lica,
gospodarica
raskrsnica,
tri kobna puta,
s triju divljih kuja -
grohotom se smeje.
Pronalazačica klanica,
pa grobova
smrtnika u propasti.
Od groznice
zvezda
u sjaju oluja – Hekata.
Oružje u jamu nosi
junak mužjak,
heroj izgubljeni.
A na mesečini
žena pleše
na grobnici
mužića.
PRVI DEO
Grčki grad Korint.
Kuhinja. Melana, crnka, žena od nepunih četrdeset godina, nestrpljivo očekuje nekog. Čuje se grmljavina. Napolju je tamno. Slaba svetlost dopire iz kamina.
Eritra, devojka crvene kose, ulazi noseći tepsiju punu brašna. Tokom scene, Melana i Eritra pripremaju testo za hleb, što traje duže, jer često prekidaju rad. Eritra se stresa od kiše, a onda brašnom posipa sto.
MELANA: Opet kiša? (Proverava, otvarajući vrata). Nikad da stane.
ERITRA: Bolje nemoj ništa da kažeš.