Moja saosećanja
S portugalskog preveo Jovan Tatić
Stručna saradnica na prevodu Katia Nogueira de Souza
neočekivano
nije trebalo da izađem iz kuće, nije trebalo da izađem iz kuće, neko vreme, nekoliko sekundi, sati, ništa više ne mogu,
neočekivano stajem
položaj u kojem se nalazim, naglavačke, okačena o sigurnosni pojas, nije mi neudoban, moje telo, začudo, nije mi teret, sudar mora da je bio snažan, ne sećam se, otvorila sam oči i zatekla se ovako, naglavačke, ruke mi dotiču plafon, noge vise, zamršena kao lutka na koncu, pogled, nezainteresovan, fiksiran na kap vode zaustavljene na uspravnom staklu, ne razaznajem zvuke koje čujem, i opet, nije trebalo da izađem iz kuće, nije trebalo da izađem iz kuće,
kako su samo naporne te tralalajke
neko vreme, nekoliko sekundi, sati, ne mogu ništa, sigurno sam pala daleko od auto-puta, kapi kiše lupkaju po limu automobila, točkovi se vrte u prazno kri-kri, kri-kri, kri-kri, ne, to sigurno nisu zrikavci, tik-tak, četiri žmigavca, u kapi vode, to je samo pogled koji ne uspeva da se mrdne, samo pogled, automobil prevrnut u pustari, moja putna torba visi na žbunu, pakovanja voska, pokloni za klijentkinje i finansijski dnevnik leže razbacani po blatu, jedna cipela u kaljuzi malo dalje, farovi i dalje upaljeni, kiša, tragovi svitaca koji lelujaju dok ne uginu na zemlji, kri-kri, sigurno nisu zrikavci, svuda okolo blistava srča, kristali koji plaše noćnu tamu,
nije trebalo da izađem iz kuće