Kuća sedam žena
S portugalskog preveo Pavle Živković
Dana 19. septembra 1835. godine izbila je Revolucija Faropilja u Sao Pedro do Rio Grandu. Revolucionari su zahtevali smenu predsednika Fernandesa Brage i uvođenje nove politike prema proizvodnji domaćeg suvog mesa koje je vlada previsoko oporezovala i istovremeno smanjila carinu na uvoz tog proizvoda.
Faropiljska vojska, koju je predvodio Bento Gonsalves da Silva, proterala je snage monarhista i ušla u grad Porto Alegre na dan 21. septembra.
U pampi je otpočeo dugotrajan rat.
Pre nego što je stao na čelo svoje vojske, Bento Gonsalves je naredio da se žene iz njegove familije okupe na jednom mestu, na obali reke Kamakva, na hacijendi Bara. Na zaštićenom, nepristupačnom mestu. Tu je sedam rođaka i četiri mala deteta Benta Gonsalvesa trebalo da čekaju na rasplet Velike revolucije.
Manueline zabeleške
Godina 1835. nije najavljivala da će u svetlećem tragu komete doneti sve one čarolije, ljubavi i nesreće, koje nam je donela. Kada je dvanaesti otkucaj sobnog sata u našoj kući odzvonio, sasekavši svežu i zvezdanu noć poput noža koji prodire u meko i nežno meso nemoćne životinjice, ništa na svetu nije izgledalo kao da je dobilo drugu boju ili suštinu, niti je kućni nameštaj izgubio strogost i težinu svojih obrisa, niti je moj otac znao da izgovori više reči nego što ih je uvek izgovarao sa svog mesta u čelu stola, gledajući nas svojim crnim dubokim očima koje su već bile mnogo izgubile od svoje svežine, sjaja i postojanosti čoveka iz stočarske pampe, koji je znao da proceni žeđ zemlje i predvidi skrivenu kišu u oblacima. Kada je sat prestao da odzvanja, čuo se glas moga oca: – Neka Gospod blagoslovi ovu novu godinu koju nam je život doneo i neka u ovoj kući ne ponestane zdravlja, hrane i vere. – Svi smo uzvratili s "Amin", podižući visoko čaše, u čemu nije bilo ničega što bi moglo da promeni tok događaja, koje su tako bolno oko nas zavrteli dani toga vremena.