Kiss me
Sa portugalskog prevela Jasmina Nikolić
Marilyn Too
Vreme je za odustajanje. Ostavi aveti za sobom. Gotovo je s umiranjem, Simau. Da li ti stvarno misliš da možeš išta da zaključiš nakon vraćanja filma? Misliš li da prošlost može objektivno da odgovori na pitanja iz sadašnjosti? Ne može, dečko. Ne samo zato što je prošlost fragmenat u stalnom procesu mutacije, nego i zato što se život nikada ne piše ni pravolinijski ni krivudavo. Nema uputstava ni recepata. Nema apsolutne analize, ni proricanja, ni svetih doktora. Sledi da je istina jedna i uvek ista. Njeni svedoci dolaze i odlaze, gonjeni višom silom, putem bez početka i kraja. Sve jedno je da li ćeš napustiti put i skrenuti u predeo pesme, smrti ili nagona, uvek će te pratiti trag bodlji i crvenih latica. Zapamti, Simau. Aveti su te napustile. Spakovale su kofere i otišle. Sada je na tebe red da ih ostaviš na miru.
"Gde si?"
"Ovde sam, na parkingu. A ti?"
Simau se osvrnuo oko sebe i video Beatrisina kola. Otvorio je prozor i pozvao je. Devojka je prišla i videvši ga u tom izdanju, morala je da se nasmeje:
"Opa! Merlin Monro."
"Treba mi tvoja pomoć. Ne mogu ovako da se pojavim pred majkom."
"Zašto? Mislim da bi trebalo. Obradovaćeš je. Jedino što ti je šminka skroz razmazana. Daj da je popravimo."
Ušli su u bolnicu i potražili toalet. Beatris mu je popravila šminku ispred ogledala i ponovo mu namestila plavu periku.
"Sigurna si?"
"Ajde... Jesu li ti već nešto rekli?"
"Još nisu. Ništa..."
"Plakao si."
"Nisam! Misliš?"
"Simau, Simau... ne možeš u nedogled da živiš njenu priču. Moraš da živiš svoju. Dosta je bilo."
"Plašim se da ću završiti kao moji. Da ću napraviti iste svinjarije. Stalno o tome razmišljam. Što sam stariji, sve sam manje siguran, Beatris."
"I ja!"
"A tvoja zbirka pesama?"
"Biće... ovih dana..."
Posle su se vratili u čekaonicu. Lekar se brzo pojavio i umirio ga. Nije bilo ozbiljno. Starački problemi, ništa drugo.