Jedan Edip
S portugalskog prevela Tatjana Manojlović
Sablasna mitodrama u jednom činu
Tiresiju, starog slepog vidovnjaka, posećuje Jokasta, koja se pretvara da nije mrtva. Dugačkom maramom oko vrata, Jokasta skriva veliku masnicu od vešanja. Pre njihove pojave, čuje se "Melodija Manto", koju peva devojka Manto.
TIRESIJA: Zašto si došla ovde, Jokasto? Nije ovo mesto za mrtve.
JOKASTA: Brzo si me prepoznao! Nisam se tome nadala od jednog slepog starca.
TIRESIJA: Slepoća je maska mudraca. Zatvorili su mi oči na licu, pa sada čak i moje ruke vide u mraku. (Opipava je rukama, na daljinu.) Svaki zglob prsta je riblja zenica ambisa.
JOKASTA: Stari proroče iz šume, poduči me da živim u smrti, jer sam u životu bila sputana.
TIRESIJA: Niti sam sofista niti sam otvorio školu za tebanske sablasti. Nadji drugog učitelja ili sama spoznaj put. Niko osim tebe same ne može da te vodi kroz senke Hada.
JOKASTA: Ali nisam ja mrtva! Nisam umrla, Tiresijo! Zašto govoriš sa mnom kao sa aveti od koje se plaše lutalice?
TIRESIJA: Ništa žalosnije od smrtnika bez tela koji se pretvara da je živ. Nema patetičnijeg pozorišta u vasioni. Poštedi me tvog dramskog nastupa! Moje utočište u ovoj uvali nije mesto za Dionisovu scenu. Ti si prazan odsjaj onog što je umrlo i samo vidljivi eho onoga što si bila. Promenila si adresu, Jokasto. Treba da odeš što pre na obale Lete. Haron je strpljiv, ali putnika ima mnogo.
Pre nego što odeš, kaži mi kako si me pronašla u ovoj pustari, gde sam se sklonio od zavisti bogova i od buke smrtnika.
JOKASTA: Tvoja Manto mi je pokazala put. Za razliku od tebe, sažalila se na moju nesrećnu sudbinu. Našla me je na Afroditinom izvoru kako plačem.
TIRESIJA: Moja ćerka je nasledila od mene vidovitost, ali je mlada i neiskusna. Još ne prepoznaje dovijanja friško umrlih smrtnika, kada neće da napuste ovaj svet. Ti si sakrila modricu od konopca maramom oko vrata i ona je poverovala u tvoje priče.
JOKASTA: Okrutan si, Tiresijo. Zar ne misliš da sam dovoljno patila kao živa?
TIRESIJA: Bol je bolja učiteljica od zadovoljstva, jer želimo da je se rešimo. Zadovoljstvo je svileni zatvor koji proždire žive, kao sfinga koju je tvoj sin dotukao, da bi se oženio tobom.