Jedan čovek Klaus Kump. Mašina Jozefa Valsera
Sa portugalskog prevela Tamina Šop
1
Zastava zemlje je helikopter: potreban je benzin da bi se zastava održala u vazduhu; zastava nije od tkanine nego od metala: manje se vijori na vetru, manje se trese pred prirodom.
Napredujemo preko geografije, još uvek smo na mestu pre geografije, u pred-geografiji. Posle Istorije ne postoji geografija.
Zemlja je nedovršena kao neka skulptura: pogledaj geografiju zemlje: fali joj tla, nedovršena skulptura: osvoji susednu zemlju da dovršiš skulpturu. Ratnik-skulptor.
Pokolj posmatran odozgo: skulptura. Svaki ostatak tela može biti početak neke druge teme.
Snažno je iščupao psa iz zemlje. Nije to bilo neko malo drvo, već pas.
Životinje se ne opiru kao biljni svet, niti kao šeširi. Šešir leti na vetru, pas ne, drvo nikad. Ali, ponekad se desi neki osrednji poremećaj i priroda pokaže jedan od svojih hirova: zlobu. Lete šeširi, psi, pa čak i drveće.
Johana je izašla sa bdenja i ušla u bar gde se glupo pevala himna pred početak važne utakmice. Spustila je pogled, naručila čašu vina, ženama ne služimo vino, rekao je čovek grubo, a muškarci se ne prekidaju kada pevaju himnu.