1 - Izabrane pesme
Prevela sa portugalskog Jasmina Nešković
Ruke
Kako živeti? Ne postoji drugo ozbiljno pitanje.
Jedan starac čija je desna ruka slomljena
levom rukom prelistava novine.
Pomislim: tako bi bilo jednostavnije.
Da telo umesto nas odlučuje.
Pogledam sebe: obe ruke netaknute.
Šta činiti?
Priroda
Devojke pričaju, tiho, o značaju muškaraca;
sede tako njih dve, u kafani, licem u lice.
Iščekuju, smirene, gotovo odsutne, željeno uzbuđenje.
Kako su različite, u svemu, od muškog roda.
U iščekivanju, muškarci postaju atlete, uljem trljaju mišiće,
ne stide se moći koju na silu izvlače na površinu.
Bez žurbe i razmetanja, devojke čekaju.
Prvi njihov čovek već je došao, svakako; i otišao.
Sada su otvorene prema svakoj novini.
Nisu previše odvažne; ne pokazuju nestrpljenje
(možda postoji, ne znam).
Telo smireno, nalik na drvo;
priroda koja čeka, učtivo,
da godišnja doba odluče šta sa lišćem da čine.
Udovac
Ima vremena napretek.
Trošio ga je nemilice, dok je još imao želja, na posao
i druge stvarčice,
a danas, kad ima sve vreme samo za sebe, korača polagano
i osvrće se uokolo tražeći oči koje bi se sećale
njegovih davnih trenutaka žurbe.
Ima vremena. Korača polagano.
Ranije ga je ambicija gonila da ustaje,
a sada bi se skoro mogao zakleti da ga samo lula drži na nogama,
kao da se njome za vazduh pridržava.
Prolazi blizu i gleda me; klima glavom.
Dani mu služe, barem, da bude ljubazan.
Star je. Prevaljuje, vrlo sporo, vreme i prostor,
i govori ljudima zbogom,
kao da mu je data retka privilegija da se oprosti od prijatelja
na svojoj vlastitoj sahrani.