Hodočašće Emanuila Sina Božijeg
Sa portugalskog prevela Ana Kuzmanović-Jovanović
Događaji u kojima pripoveda o mnogim i neobičnim stvarima koje je video i čuo u kraljevstvima Ahem, Sumatra, Sunda, Java, Flores i Serviao i Belos, koje obični svet zove Timor, gde sandalovina rađa, i o mnogim drugim kraljevstvima i posedima na Istoku, sve do ostrva Papua, o kojima se ovde kod nas na Zapadu malo zna, ili ne zna ništa.
A pripoveda i o mnogim slučajevima koji su se dogodili kako njemu, Emanuilu Isusu, tako i mnogim drugim ljudima. Na kraju ukratko govori o nekim stvarima, o teškoćama i nezgodama kroz koje je prošao Alor, mladić poslat u kraljevstvo Belos, kao i o tužnom događaju koji se zbio među stenama zvanim Matebijan, u timorskom kraljevstvu Kabo Amen u imaginarnoj biskupiji Lorium Timor.
..jer postoji jedan stupanj raspadanja kada se prljavština i čistoća izjednačuju, kada i jedno i drugo postaju hemijski elementi, lišeni osobine porekla.
Aleksandar Tišma, Kapo
***
1
MATARUFA
U subotu 4. septembra 1999. godine, u devet sati ujutru, u hotelu Ma’hkota u Diliju, Jan Martin, šef međunarodne misije, objavio je rezultate narodnog referenduma u Istočnom Timoru; 21,5% glasalo je za autonomiju, 78,5% glasalo je protiv.
Vest je istovremeno objavljena u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Rezultat nije mogao biti doveden u pitanje, jer je "Komisija mogla da zaključi da je narodni referendum sproveden u skladu sa proceduralnim kriterijumima Dogovora iz Njujorka, te da stoga predstavlja pravu volju naroda Istočnog Timora", bez ikakvih nepravilnosti ili pritisaka bilo koje vrste.
Usred tog neopisivog veselja, primetio sam jednog čoveka koji je gestikulirao na vratima salona Hotela Ma’hkota. Davao mi je znake da mu priđem. Bio je preterano formalan s obzirom na date okolnosti, i nije ni pomenuo vest koja je u tom trenutku obilazila svet. Rekao je samo:
– Donosim vam jedan paket,
gurnuo mi je u ruke kartonsku kutiju sa adresom:
"Predsedništvo Republike
Timor – Dili"