Božiji dar
S portugalskog prevela Tanja Tarbuk
PROLOG
Očišćenje se odvija bez svedoka, izdaleka, a
Samarićanin se ne vraća kako bi
svetina priznala proroka u Isusu,
nego da se ovaj zapita koji su razlozi šta ga nisu priznali.
Biblija, prema Luki
Jedan muškarac i jedna žena? Ne, jedan muškarac i dve žene. Tri siluete kreću se pustinjom, teškom se mukom uspinju na dinu, gotovo okomitu. Ako njihovi užurbani koraci čak i podižu nešto prašine, ona se ne vidi pri raspršenoj svetlosti Meseca i zvezda. Lica su im pokrivena, a tela umotana u duge tkanine sve do stopala. Muškarac nešto skriva pod tunikom, možda kakav pergament smotan oko dva štapića, možda nešto drugo. Govore nekim drevnim jezikom, izgubljenim u vremenu. Ostatke tog jezika čuva samo jedna njihova bliska rođaka, a obnovljen je pre nešto manje od jednog veka kako za potrebe živog jezika, za svakodnevne stvari i trivijalne situacije, tako i da bi slavili ono sveto... Ipak, nije teško naslutiti šta kažu.
Ima li još mnogo do tamo?
Tu je blizu.
Siguran si?
Da, znam gde je pokopan.
On?
Njegovo telo, barem.
A njegov duh?
Duh ne može da umre, to znaš, zar ne?
Da, znam, zbog toga i jesam ovde.
A ti, zašto si ti ovde?
A gde bi majka mogla biti nego kraj svog deteta?
A ti, ženo?
Pusti je, ima ona svoje razloge koji su jednako dobri kao i naši.
Dobri, zar razlozi jedne?...
Pusti je, ona je već dokazala da zaslužuje da nas prati.
Ne znam. Jedna...
Potrebna nam je još jedna ruka, makar i žensku. Ja sam stara i umorna.
Mogu biti šta god želite, ali u mene barem možete imati poverenja.