Bankar anarhista
Prevela Tatjana Manojlović
Samo što smo bili završili večeru. Preda mnom je moj prijatelj bankar, čuveni trgovac i vrsni profiter, pušio sve u šesnaest. Ali razgovor je, jenjavajući, zamro među nama. Pokušao sam da ga oživim trenutnom mišlju. Okrenuh se k njemu, uz osmeh.
- Je li istina da ste nekad, tako mi rekoše pre neki dan, bili anarhista…
- Ne da sam bio: bio sam i još uvek sam. Nisam se promenio što se toga tiče. Ja jesam anarhista.
- Ovo je dobro! Vi anarhista! U čemu ste vi anarhista?... Jedino ako toj reči ne pridajete neko drugo značenje…
- Drugačije od uobičajenog? Ne, tu reč koristim u pravom smislu.
- Hoćete da kažete, dakle, da ste isti onakav anarhista kakvi su oni iz radničkih organizacija? Znači da između vas i tih podmetača bombi i sindikata nema razlike?
- Razlike, razlike ima… Sigurno da ima razlike. Ali nije to što mislite. Vi sumnjate da su moje društvene teorije iste kao njihove?...
- A, shvatam. Vi ste anarhista kada je reč o teoriji, ali u praksi…
- U praksi sam isti takav anarhista kao i u teoriji. I što se prakse tiče, veći sam, mnogo sam veći anarhista od tih koje ste citirali. Celi moj život to pokazuje.
- Eh?!
- Sav moj život to pokazuje, dragi moj. Nikada niste ozbiljno tome posvetili pažnju. Zato vam se čini da govorim gluposti ili da se poigravam vama.
- O, čoveče, ja ništa ne razumem!... Osim ako… ako ne smatrate svoj život haotičnim i antidruštvenim, pa pridajete ovakav smisao anarhizmu…
- Već sam vam rekao da ne – dakle, rekao sam vam da pod anarhizmom podrazumevam ono što se o njemu uobičajeno misli.
- U redu… I dalje mi nije jasno… O, čoveče, hoćete da kažete da nema razlike između vaših istinski anarhističkih teorija i vašeg života u praksi – ovakav kakav je on sada? Uveravate me da je vaš život potpuno isti kao život običnih anarhista?
- Ne, nije to. Ono što hoću da kažem je da između mojih teorija i života koji živim nema nikakve razlike, već da je to potpuno isto. Da živim drugačije od tih tipova iz sindikata i podmetača bombi – to je tačno. Ali oni žive van granica anarhizma, ja ne. Što se mene tiče, mene bankara, čuvenog trgovca, profitera, ako želite, kod mene su teorija i praksa jedno. Vi ste me uporedili sa tim sindikalcima i bombašima da biste mi pokazali da sam drugačiji od njih. I jesam, ali razlika je u ovome: oni (da, oni, a ne ja) su anarhisti samo u teoriji; ja sam i u teoriji i u praksi. Oni su suludi anarhisti, ja sam pametni anarhista. To znači, stari moj, da sam ja pravi anarhista. Oni – sindikalci i bombaši (ja sam takođe tamo bio i izašao odatle baš zbog pravog anarhizma) – oni su otpad anarhizma, te zentare velike slobodarske doktrine.
- E, pa ovo još ni đavo nije čuo! To je neverovatno! Ali kako vi mirite vaš život – hoću da kažem, vaš bankarski i poslovni život – sa anarhističkim teorijama? Kako ga mirite, ako kažete da pod anarhističkim teorijama podrazumevate isto ono što pod tim podrazumevaju i obični anarhisti? I vi mi, čak, kažete da ste drugačiji, jer ste veći anarhista od njih, je li to tačno?
- Baš tako.
- Ništa ne razumem.
- Stvarno želite da znate?
- Gorim od želje.