Slobodan Stanišić

Slobodan Stanišić (1939, Velika Gradusa). Renomirani srpski pisac za decu i mlade.

Živi i stvara u Beogradu gde je završio Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Fakultet dramskih umetnisti, odsek dramaturgije.

Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su mnogobrojnim nagradama.

Crtao je karikature i uređivao brojne radio i televizijske programe RTS-a. Bio je urednik dečjeg lista "Neven", a potom časopisa "Lenji Gaša", "Zmaj", "Čika Jova" (Švajcarska), a od 1996. do 2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade na RTS-u.

Učestvovao na velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa "Ježom" dok je radio kao karikaturista.

Objavio je više od 70 knjiga: romana, zbirki priča i pesama; autor je i 9 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije.

Najznačajnije knjige:

Romani: Tango za troje; Alek trejd; Sedmo nebo; Dvoje na vetru; Cvonki (1-7); Dušan princ sunca; Dušan, dečak na prestolu; Dušan i Durundilo
Zbirke priča i pesama: Plave šargarepe, Osmica sa brkovima, Kockaste lubenice, Bila jednom dva robota, Princeza solitera, Kako se kaže: volim te, Deco parkirajte se, Ne diraj Vesnu, Čekam te, Imam gosta iz druge galaksije, Večeras dolazim kasnije kući, Ne koristi ruž za usne
Pozorišni komadi: Java u Snovigradu
Monodrame: Mađija, Pomešani lončići, Retka tetka, Zašto je ćutao Igor
Radio drame za decu: Bila jednom dva robota, Izlet na čudno zeleno, Nikola i strašni Zmaj, Druženje sa Ivicom Smejačem

Nagrade: "Politikin zabavnik", "Stara maslina" za životno delo, "Zlatni leptir" za pesničko stvaralaštvo, "Zlatni ključić" grada Smedereva, "Zlatno Gašino pero 98", nagrade Kulturnog centra i biblioteke grada Aleksinca za podsticaj i unapređenje dečje literature, nagrade Večernjih novosti "Gordana Brajović".
Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara za trajan doprinos i unapređenje literature za decu, a bio je i domaćin-nosilac Zmajevog štapa na Zmajevim dečjim igrama 1993.
Nagradu dečje kritike "Dositejevo pero" dobile su knjige Dušan princ sunca (2000), Lučka kapetanija (2001) i Cvonki (2003).

Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski...