Mihajlo Pantić
|
|
Prof. dr Mihajlo Pantić je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 1981. Na istom fakultetu 1998. godine odbranio doktorat na temu "Modernističko pripovedanje".
Pisac, književni kritičar i univerzitetski profesor impresivne stvaralačke i radne biografije, Mihajlo Pantić (1957) autor je desetak knjiga priča, dvadesetak knjiga eseja i ogleda i isto toliko antologija i zbornika kratke priče (zajedno sa Davidom Albaharijem, Vasom Pavkovićem i Petrom Lazićem).
Knjige priča: Hronika sobe (1984, 2007), Vonder u Berlinu (1987, 1994, 2007), Pesnici, pisci i ostala menažerija (1992, 2007), Ne mogu da se setim jedne rečenice (1993, 1996, 2000, 2004, 2007), Novobeogradske priče (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010), Sedmi dan košave (1999, 2002, 2007, 2010), Jutro posle (2001), Ako je to ljubav (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010), Najlepše priče Mihajla Pantića (2004), Žena u muškim cipelama (2006), Ovoga puta o bolu (2007, 2010), Priče na putu (2010).
Studije, kritike, ogledi, kritička proza: Iskušenja sažetosti (1984), Aleksandrijski sindrom – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (četiri knjige: 1987, 1994, 1998 i 2003), Šum Vavilona (1988), Novi prilozi za savremenu srpsku poeziju – ogledi i kritike (1994), Puzzle – eseji (1995), Šta čitam i šta mi se događa – kritički dnevnik (1998), Kiš – esej (1998, 2000, 2001, 2007), Modernističko pripovedanje – srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918 – 1930 (1999), Dnevnik jednog uživaoca čitanja (2009), Slankamen (2009)...
Dobitnik je niza nagrada: Brankova nagrada, Milan Bogdanović, Stanislav Vinaver, Grigorije Božović, Ivo Andrić – za esej, Đorđe Jovanović, Branko Ćopić, Mikina čaša, Andrićeva nagrada, Danica Marković, Nagrada grada Beograda, Orden Ćirila i Metodija – Bugarska, Moma Dimić...