Дванаест грчких писаца увеличаће својим присуством 54. међународни београдски сајам књига.

Реч је о писцима чије су књиге објављене на српском током 2009, као и о награђеним писцима (Насос Вајенас, Награда "Бранко Радичевић", 2008), али и кандидатима за награду Балканика (Такис Теодоропулос, 2007. и Елена Хузури, 2006.).

Осим тога, списатељица и илустраторка Васо Псараки (била је грчки кандидат за награду Андерсен 2006.) свакодневно ће држати цртачке радионице за најмлађе посетиоце сајма, а биће ту и перформанси и причаоница грчких прича.

www.ekebi.gr

Танасис Валтинос

Биографија

Танасис Валтинос (1932), академик, књижевник, сценариста и преводилац.

Рођен је у Аркадији, а школовао се у Спарти, Гитију и Триполију. Од 1950. године живи у Атини.

Студирао је филм и написао многе сценарије за филм. После 1974. године повремено је живео у Енглеској, западном Берлину и САД, као гостујући професор многих универзитета и културних институција.

Написао је многе сценарије за филм, а 1984. године освојио је награду за сценарио за филм Теа Ангелопулоса "Пут ка Китеру". Превео је Еурипидове "Тројанке" и Есхилову "Орестију", трагедије које су игране у театру "Технис" чувеног Карлоса Куна.

Члан је Европске академије наука и уметности, Атинске Академије, Грчког удружења драмских писаца и председник је Удружења књижевника Грчке.

Христос Јанарас

Шест његових књига је преведено на српски језик, од којих је 2009. објављена књига Личност и ерос (Беседа, Нови Сад)

Биографија

Христос Јанарас, рођен је у Атини, теолог и филозоф, професор филозофије и политичке дипломатије на атинском Пандион Универзитету, на катедри за међународне и европске студије.

Предавао је као гостујући професор на универзитетима у Паризу, Женеви, Лозани, Ретимну на Криту, а почасни је професор и Универзитета у Београду.

Уз то, активно утиче на јавни живот пишући као редовни колумниста о друштвеним и политичким актуелностима.

Такис Теодоропулос

Његова књига Лева рука Афродите била је кандидат за награду Балканика 2007.

Биографија

Прозни писац Такис Теодоропулос (1954) рођен је у Атини.

Студирао је француски језик и књижевност, театрологију и антропологију у Паризу (у периоду1973 – 1980).
Дуги низ година радио је као новинар, као уредник књижевног додатка новине "Mesimvrini" (током периода 1981 – 1983) и надаље као сарадник новине "Та Nea".

Био је први директор редакције часописа за културу "To Teatro" који је издавао Манос Хаџидакис.
Од 1996. ради у издаваштву.

Насос Вајенас

Добитник је награде Бранко Радичевић (Бранково Коло, 2008)

Биографија

Насос Вајенас (1945) рођен је у Драми, где је завршио основну и прва три разреда средње школе, да би се 1960. преселио и настанио у Атини.

Студирао је филологију на универзитетима у Атини (1963 – 1968), Риму (1970 – 1972), Есексу (1972 – 1973) и Кембриџу, где је у периоду од 1974. до 1978. написао докторску дисертацију на тему поезије и поетике Јоргоса Сефериса.

Од 1980. до 1991. је предавао новогрчку филологију на Универзитету на Криту, а од 1992. предаје теорију књижевности и књижевну критику на Универзитету у Атини.

Објављивао је поезију, студије и есеје о књижевним и књижевно-критичким темама, што га данас и чини једним од најзначајнијих грчких критичара. Поред тога, редовни је колумниста грчких дневних новина.

Димитрис Нолас

Његова књига Од слике до слике је у штампи и биће објављена на српском језику у октобру 2009.

Биографија

Димитрис Нолас (1940) рођен је у Адриани крај Драме. Родитељи су му Епирци.

Студирао је у Атини, у Франкфурту право и социологију, а у Бриселу је студирао филм.

Написао је и режирао радио емисије за децу, а за државну телевизију информативне емисије.

Предавао је технику сценарија на катедри за комуникације Пандион Универзитета, а током осамдесетих година сарађивао је на писању сценарија филмских и ТВ продукција с грчким редитељима: Хаџисом, Панајотопулосом, Ангелопулосом Смарагдисом, Ламбриносом и Вулгарисом.

Живи и ради у Атини.

Био је председник управног одбора Националног центра за књигу Грчке (EKEBI) од 2004. до 2007.

Костас Асимакопулос

Издање његове књиге Љубав на Крфу ће бити обновљено на српском језику током 2009. (Просвета, Београд)

Биографија

Костас Асимакопулос је рођен на острву Лесбосу 1934.

Редитељ, прозни и позоришни писац, завршио је политичке науке на Пандион Универзитету.

Режирао је многе познате филмове (нпр. "Породица Хорафа"), али и ТВ серије.

Вредно је помена да је његов позоришни комад Елени Алтамура био узастопно две године на репертоару румунског Народног Позоришта и то на великој сцени.

Елена Хузури

Њена књига Мрачни Вардар била је кандидат за награду Балканика 2006 (Народна Књига, Београд).

Биографија

Елена Хузури рођена је у Солуну, а одрасла у Атини где и живи.

Пише од ране младости објављујући песме у часопису "Лотос". Своју прву збирку песама под насловом Лице и оно Друго објавила је 1981. године.

Исте године почиње да објављује и књижевно-критичке текстове по атинским новинама и књижевним часописима. Истовремено ради као новинар у атинској дневној штампи и периодици пишући о културним темама, а касније искључиво о књизи.

Од 1989. ради презентације књига, углавном на радију, а повремено и на државној телевизији. Од 1992. до 1996. ради као директор стране књижевности IK "Patakis", а од 1996. до 2000. као уредник разних издавачких кућа. У периоду 2000-2001 сарадник је Националног Центра за књигу Грчке (EKEBI).

Члан је Удружења књижевника од 1990, чији је генерални секретар у периоду 1992 - 1994. и члан управног одбора (2001 - 2003). Објавила је шест збирки поезије, две студије, биографски есеј, антологију, критичке белешке о поезији, књигу за децу и један роман.

Њене приповетке су увршћене у колективна издања.

Марија Лаина

Њене збирке Ружични страх и Овде објављене су на српском током 2009. (Нишки културни центар, Ниш)

Биографија

Марија Лаина (1947) рођена је у Патри.

Студирала је право на Универзитету у Атини.

Радила је као текстописац, преводилац и уредница издања, али и као текстописац телевизијских емисија и филмова.

Била је продуцент, уредник и водитељ грчког радија у оквиру програма посвећених уметности и књижевности.

Дуги низ година предавала је грчки језик и књижевност по америчким колеџима.

Њене песме су преведене на енглески, француски, шпански, немачки, шведски, фински, бугарски, хебрејски и друге језике.

Димитрис Мингас

Његова књига Телемахова Одисеја објављена је на српском 2009. (Геопоетика, Београд)

Биографија

Песник и прозни писац Димитрис Мингас (1951). од 1995. живи и ради у Солуну као професор у средњем образовању.

Своје прве песме објавио је 1991. године у часопису "Endefktirio".

Његове приповетке су преведене на енглески, француски и кинески. У августу 2007. шпански INSTITUT DEL CINEMA CATALÀ, S.A. купио је права за адаптацију његовог романа Само смо се играли! у сценарио.

Песме и прозна дела су му објављивана по разним грчким, али и страним часописима.

Његове приповетке су објављене по дневним новинама: Elefterotipia, Katimerini, Makedonia, To Vima, Avgi, Agelioforos.

Никос Панајотопулос

Његова књига Ген сумње је у штампи и биће објављена на српском током 2009. (Октоих, Подгорица)

Биографија

Никос Панајотопулос (1963) рођен је у Атини.

Завршио је технолошки факултет и истовремено се бавио позориштем.

У периоду 1989 – 1992. радио је као уметнички уредник по новинама, часописима и телевизији.

Од тада се професионално бави писањем сценарија за телевизију, а од 1995. се бави готово искључиво филмом.

Написао је велики број сценарија за дугометражне филмове. Филмом "Одсутни" (у режији Никоса Граматикоса), освојио је награду за сценарио на 37. филмском фестивалу у Солуну 1996.

Многе његове песме и приповетке су награђене. Његова збирка приповетки Кривица материје добила је Награду "Марије Рали" за дебитанте, а роман Хагеографија увршћен је у ужи избор Националне награде за роман 2003.

Алексис Стаматис

Његова књига Bar Flober је у штампи и биће објављена на српском током 2009. (Архипелаг, Београд)

Биографија

Алексис Стаматис (1960) рођен је у Атини.

Завршио је архитектуру на атинском Политехничком Универзитету, а постдипломске студије архитектуре и филма у Лондону.

Објавио је седам романа. Његов први роман Седми слон (Кедрос, 1998.) објављен је у Великој Британији и Бангладешу.

Роман Бар Флобер (Кедрос, 2000) објављен је у Великој Британији, Француској, Италији, Русији и Шпанији.

Објавио је шест збирки поезије. Његов шести роман Америчка фуга објавила је у Америци ИК Etruscan Press, која је са овим издањем освојила међународну награду за књижевност National Edowment for the Arts.

Друга збирка песама Архитектура ентеријера освојила је 1994. награду за поезију "Нићифор Вретакос" општине Атине.

Песме су му преведене и објављене у Великој Британији. Више пута је представљао Грчку по међународним књижевним скуповима.

Спољни је сарадник дневних новина "Етнос" и разних часописа у којима пише о уметности и култури.

Хара Јанакопулу

Њена књига Бљак објављена је на српском 2009. (Креативни центар, Београд)

Биографија

Хара Јанакопулу (1972) рођена у Атини.

Превела је многе књиге и написала романе за тинејџере као што су: Лета, Прича једне приче, Острво које путује и Бљак!, као и Игра с клавиром и Самоћа преко пута.

Васо Псараки

Цртачка радионица

Биографија

Васо Псараки (1945) је сликарка, илустраторка и списатељица књига за децу, која рођена је у Атини.

Завршила је студије на Вакало Отвореној академији лепих уметности. У периоду 1966 – 1974 бавила се графичким дизајном у оквиру фабрике Павлидис - једне од највећих и најстаријих фабрика чоколаде у Грчкој, дизајнирајући мноштво амбалаже производа намењених углавном деци. Једна од тих амбалажа (за чоколаду Лакта) још увек је у употреби, након 33 године.

Од 1978. посветила се илустровању књига за децу. Организовала је личне изложбе по Грчкој, Кипру, Финској, Белорусији, а учествовала је и у многим групним изложбама у Грчкој и у иностранству (Немачка, Италија, Шпанија, Француска, Чехословачка, Југославија, Јапан, Иран, Португалија, Енглеска, Швајцарска, Белгија).

Члан је Удружења ликовних уметника Грчке и Круга Грчке књиге за децу. Године 1997. креирала је костиме, сцену и конструкције за 14 ТВ епизода под насловом: "Приче – дођите у чаролију књиге", у продукцији Националног центра за књигу Грчке и Министарства културе Грчке, у оквиру кампање за промовисање читања.

Добитница је мноштва награда, а била је кандидат за Андерсенову награду 2006, док је ове године кандидат за награду Astrid Lindgren Memorial Award.