Конференције
ПОСТКОЛОНИЈАЛНЕ СТУДИЈЕ: НОВО ЛИЦЕ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Постколонијална књижевност тренутно је једно од најплодоноснијих и највише изучаваних области светске књижевности која се и код нас све више преводи – Салман Ружди, Чинуа Ачебе, Еме Сезер, Чимаманда Нгози Адичи и Џамејка Кинкејд тек су нека од имена чија се дела данас могу наћи на српском. Скуп под називом ПОСТКОЛОНИЈАЛНЕ СТУДИЈЕ: НОВО ЛИЦЕ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ окупиће писце, критичаре и теоретичаре који ће дискутовати о новим трендовима постколонијалног стваралаштва с посебним освртом на лузофону књижевност.
Посетиоци Сајма упознаће се ближе с овом разноврсном облашћу која је, подривши концепте центра и маргине, умногоме изменила светску књижевност и наше поимање ауторитета док истражује изгнанство, живот у процепу између култура, однос некадашњих империја и колонија у доба неоколонијализма и глобализације, те преиспитује бинарне опозиције и (пост)колонијалне стереотипе, одражавајући и славећи синтезу традиција и свеопшту хибридност савремене стварности.
ДИГИТАЛНЕ МЕДИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ДРУШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ
Превазилажење некритичког страха од технологије води иновативној употреби информатичке технологије као покретача промена у друштву, па тиме и у образовању. Учесници скупа говориће о променама које доносе дигиталне технологије и електронска комуникација у сферама друштвеног деловања (образовање, медији, политика).
ПРИЧА, ПОКРЕТ И СЛИКА: ПРОЗА ИВЕ АНДРИЋА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ И ФИЛМУ
Да ли је екранизација (филмска и телевизијска) сан или стрепња сваког писца? Да ли је то био случај и са Андрићем? У филмском и телевизијском медију проза Иве Андрића доживела је преко двадесет адаптација, почев од Аникиних времена (режија В. Погачић, 1953.) преко Бифеа Титаник (р. зЕмир Кустурица), Проклете авлије (р. М. Маричић), Газије (по мотивима прозе о Алији Ђерзелезу, р. Н. Диздаревић), Злостављања (р. П. Зец) па све до најаве екранизације романа На Дрини ћуприја у режији Емира Кустурице.
(...) Колико су филм и телевизија као медији погодно поље за истраживања Андрићевих минуциозних приповедачких стратегија? Како филм решава проблем наратора? Да ли Андрићева проза треба да остане на неки начин самодовољна и недодирљива за медије као што су телевизија и филм? А може ли се она уметнички, стилски, естетски надоградити овим медијима?
На нека од ових питања покушаћемо да пронађемо одговоре и да отворимо по могућству још неке правце за дискусију на округлом столу под називом ПРИЧА, ПОКРЕТ И СЛИКА: ПРОЗА ИВЕ АНДРИЋА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ И ФИЛМУ.
На трочасовној сесији дебатоваће се о присуству/одсуству екранизација Андрићеве прозе (велика већина припада кинематографији бивше Југославије) а такође ће се и разматрати теме као што су: колико је филмског и филмичног у самој Андрићевој прози; проблематизација адаптација: у којој мери досадашње адаптације и екранизације изневеравају а колико су верне хронотопима Андрићеве прозе?
Учесници округлог стола долазе из дисциплина које обухватају управо књижевност и медиј филма/телевизије: са једне стране драматурзи, филмски критичари, теоретичари филма, сценаристи, редитељи, а са друге (али то не значи и у конфронтацији) писци (чија су нека прозна дела екранизована), књижевни критичари и теоретичари књижевности.
Садржај програма
| Сала "Борислав Пекић" |
Понедељак, 24.10.2011.
15:00 - 18:00 |
ПОСТКОЛОНИЈАЛНЕ СТУДИЈЕ: НОВА ЛИЦА СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (округли сто, први део)
Учествују:
- Мија Кото
- Еднеј Силвестре
- Арналдо Сараива: The Literary Relationship Between the Coloniser and the Colonised: the Example of Portugal and Brazil
- Душан Микља: Сведочење о личностима и догађајима који су обележили савремену историју Африке
- Наташа Каранфиловић: Постколонијалне теме у аустралијској прозној књижевности
- Викторија Кромбхолц: (Пре)исписивање историје и деколонизација идентитета: стваралаштво Тони Морисон
- Ивана Марић: Поетика и политика хибридних идентитета у романима "Бог малих ствари" и "Наслеђени губитак"
- Лидија Жорж: Нове породичне везе
- Модератор: Наташа Каранфиловић
|
Уторак, 25.10.2011.
15:00 - 18:00 |
ПОСТКОЛОНИЈАЛНЕ СТУДИЈЕ: НОВА ЛИЦА СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (округли сто, други део)
Учествују:
- Педро Роза Мендеш: Од Атлантика до Пацифика: новинар и писац у потрази за (ре)дефинисанјем лузофоније
- Абреу Паше
- Ана Марија Машадо
- Руј Зинк
- Франсишко Назарет: Are There Any Lusophone Border Studies, or What do Gilberto Freyre and Mia Couto Have in Common With a Traveller That They do not Have With a Tourist?
- Ана Лукић: Питање мешанства у књижевностима лузофоне Африке
- Весна Цакељић: Изазови постколонијалног писма франкофоне Африке
- Весна Лопичић: "Бескрајна прича" апропријације: Бет Брент и постколонијални феминизам у Канади
- Милена Костић: 'Imaginary' vs. 'Real' Indians: A Postcolonial Reading of Emma Lee Warrior's Compatriots
- Фарук Бајрактаревић: "Колијевка тероризма" или "гробље империја": Авганистан новог миленија на размеђу траума прошлости и садашњости у Надем Асламовом роману The Wasted Vigil
- Модератор: Фарук Бајрактаревић
|
Среда, 26.10.2011.
15:00 - 18:00 |
ДИГИТАЛНЕ МЕДИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ДРУШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ (округли сто)
Учествују:
- Новица Милић: Демонстрација дигиталних технологија у високошколском образовању
- Милица Андевски: Дигитални медији и стилови учења младих
- Мирољуб Радојковић: Наставници дигитални имигранти – са или против дигиталних домородаца студената
- Давор Џалто: Пораз образовања у дигиталном добу
- Саша Радојчић: Дигитална средства и сврха образовања
- Јасмина Арсенијевић, Милица Андевски: Нови медији као правац развоја компетенција запослених у предшколском образовању
- Нада Торлак: Нове медијске технологије, нови изазови за медије и њихов утицај на описмењивање младих
- Слађана Стаменковић: Медијска писменост као неопходан услов разумевања "нових медија"
- Дискусија
- Жељен Трповски: Технички аспекти дигитализације медија
- Дубравка Валић Недељковић: Предзнање новинара ТВ РТВ о дигиталним медијским технологијама
- Оља Арсенијевић, Горан Булатовић, Љиљана Љ. Булатовић: Дигитализација ТВ у Србији – мит или реалност
- Горан Булатовић, Љиљана Љ. Булатовић, Оља Арсенијевић: Дигитална медијска конвергенција
- Бранкица Драшковић: Телевизијска публика у дигиталној ери
- Ивана Ковачевић: Центар за дигитализацију Југословенске кинотеке
- Жељко Вучковић: Дигитални свет и феномен сувишка информација
- Гордана Стокић Симончић, Филозофски факултет: Колико користимо дигиталне библиотеке
- Мира Видаковић: Социолошки и етички аспекти социјалних медија као нове димензије у социјализацији и комуникацији индивидуе информатичког друштва
- Биљана Радић-Бојанић: Говор мржње и виртуелна агресија на друштвеној мрежи Фејсбук
- Јелена Клеут: Интерактивност и мултимедијалност: у потрази за континуитетом
- Јадранка Божић: Lugo, ergo sum – реконцептуализација антрополошког континуума
- Тамара Кличек, Иван Шћепановић, Радован Владисављевић: Дигиталне медијске технологије у функцији креативног града
- Предраг Родић: Уметничко дело/текст/хипертекст
- Душан Ч. Јовановић: Врлине и мане интернет технологије
- Дискусија
|
Петак, 28.10.2011.
15:00 - 19:00 |
ПРИЧА, ПОКРЕТ И СЛИКА: ПРОЗА ИВЕ АНДРИЋА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ И ФИЛМУ
Учествују:
- проф. др Невена Даковић: Игра светлости и сенке: Андрићева Босна у филмским адаптацијама
- Јелица Зупанц: Екранизација "Пицма из 1920. Године" – остварење једне утопије
- доц. др Петар Грујичић: О могућностима дописивања Андрића у медијским адаптацијама његове прозе
- Срђан Вучинић: Неснимљени Андрић: о неким синематичким потенцијалима дела јединог југословенског нобеловца
- проф. др Петар Зец: Андрић и филмско-телевизијске екранизације
- мр. Мелина Кољевић: Модалитети верности књижевном делу у филмским и радиофонским адаптацијама Андрићеве прозе
- Мухарем Баздуљ: Отпор ријечи – како се проза опире претварању у слике: филмске адаптације Андрићевих прича
- Миљенко Јерговић: Филмски потенцијал женских ликова у Андрићевим приповјеткама
- Тамара Крстић: Имају ли Андрићеви ликови лица?
- Модератор: Весна Перић
|
