| |
| |
 Под покровитељством председника Републике Јосипа Броза Тита у Загребу, на Велесајму, одржан је 1956. први југословенски сајам књига. Било је то 3. новембра (трајао је до 7), а отворио га је познати словеначки издавач Иван Братко, у присуству Родољуба Чолаковића, потпредседника Савезног извршног већа. Било је изложено око 12.000 књига свих југословенских издавача, али и издавача из Аустрије, Чехословачке, Холандије, Велике Британије, Француске, Италије, Кине, Мађарске, Источне и Западне Немачке, Пољске, Румуније САД-а, Совјетског савеза и Швајцарске. Поред Мирослава Крлеже и Иве Андрића била су присутна најпознатија имена књижевног света тадашње Југославије, а увече је у Радничком дому у Загребу било приређено књижевно вече на којем су учествовали Ото Биљахи Мерин, Мирко Божић, Оскар Давичо, Вјекослав Калеб, Весна Парун, Васко Попа, Драгутин Тадијановић, Стеван Раичковић и Милан Ђоковић. Иви Андрићу уручена је повеља за животно дело коју му је доделио Савез књижевника Југославије, а о његовом раду говорио је Ели Финци. Та свечаност (посвећена Андрићу) одржана је у Дому Југословенске народне армије, а Андрић је тим поводом читао необјављени одломак из свога дела, а учествовали су и Оскар Давичо, Вјекослав Калеб, Јуре Каштелан и Гане Тодоровски. За Сајам књига штампан је каталог, а организатори приредбе били су Иван Братко, Првослав Трајковић, Страте Арсовски и Лазо Индик. |
 Године 1957. сајам је пресељен у Београд, где је завршено модерно сајмиште, здање са којим се поносила престоница, а и цела земља. Издавачи су проценили да су у Београду створени изузетно добри услови за велику међународну смотру књиге – Олга Дивац, директор Сајмишта са одушевљењем је прихватила предлог издавача. Књиге је изложило око 60 домаћих и 36 страних издавача. Договорено је да Међународни сајам књига прати каталог и да траје шест дана. Сајам је одржан крајем октобра у Хали ИИИ Београдског сајма, а поводом сајамске свечаности покренута је и ревија “Књига и свет”. Родољуб Чолаковић, потпредседник СИВ-а, отварајући Сајам, рекао је: “За нашу земљу овај сајам је важан и због тога што ће он са своје стране допринети популарисању књиге, а тиме и нашем заједничком напору на културном уздизању народа... Још је за многе наше људе све оно што књига у себи садржи – а то ће рећи, све оно што су најплеменитији, најумнији људи рекли људима о природи, о друштву и самом човеку – тајна са девет печата...” Учествовали су издавачи из 16 држава Европе, Америке и Азије. Око великих писаца први пут су се тискали радознали читаоци, тражећи да им књиге потпишу Иво Андрић, Добрица Ћосић, Бранко Ћопић, Оскар Давичо, Десанка Максимовић и други.
 Међународни сајам књига у Београду из године у годину окупљао је све већи број издавача из бивше Југославије и целог света, тако да је после сајмова у Франкфурту и Варшави, постао највеће стециште издавачких посленика из Европе, Америке, Азије и Африке. Овде, у Београду, сусретале су се културе Истока и Запада све до наших дана. Сајам књига, по обичају, отварали су угледни представници политичког и јавног живота, а председник Републике Ј.Б. Тито био је чест посетилац Сајма коме је вазда давао подршку. Петнаести међународни сајам књига 1970. године, отворио је нобеловац Иво Андрић. И од тада су отварали угледни писци из свих република.
|
|
| | |
|
|
|
