Отворен 54. међународни београдски сајам књига

Сајам књига отворио је књижевник Драган Великић.

Драган Великић - Говор поводом отварања 54. Сајма књига
у Београду 26.10.2009.

"Књижаре се по Србији данас или затварају, или опстају као продавнице мешовите робе. Упркос томе, Београдски сајам књига је књижара која не само да опстаје, већ из године у годину расте, постајући све важније одредиште колико за писце и читаоце, толико и за издаваче из читавог региона. И мимо статистике, која нас снабдева импресивним бројкама, очигледно је да у Србији постоји једна недеља у години када књига јесте догађај без премца. Реке посетилаца потврђују то, чак и када се долази јер правила "финог" грађанског понашања налажу да се крајем октобра обавезно прошета сајамским халама, међу књигама. Уосталом, и поглед на књигу је сусрет са књигом. А сваки сусрет представља отворена врата, могућност да се упозна неки другачији свет, да се обогати сопствени.

Има ли у таквој атмосфери места тврдњи да је књига роба?

Има, јер ако и покушамо да набројимо сва занимања без којих књиге као производа не би било, у књижарама и на сајмовима, у библиотекама и домовима, киосцима и на рафовима у самопослузи, тешко да бисмо успели да сачинимо потпуну листу, а да неко занимање не изоставимо. Ту су уредници, издавачи и штампари, програмери, књижари и лектори, возачи, магационери, трговци и рачуновође, аквизитери, дизајнери и фотографи, и ко зна колико је још пратећих занимања. И сви они од књиге требало би да живе. Због те природне људске потребе да се живи, међу толиким рукама запосленим преношењем књиге од писца до читаоца, десило се неминовно: књига је постала роба. У овим нашим условима,  једини који и даље не живе од књиге, већ са књигом, јесу писци и преводиоци. И читаоци.

Не смемо да заборавимо, књига је најважније место сусрета са савременицима различитих мишљења, идеја и послова; са другим културама; са онима који су живели јуче, пре десет, пре стотину или пре хиљаду година; са свиме што је постојало и са свиме што може да постоји у свим временима и свим просторима. Кроз ту комуникацију стиче се богатство које ниједна светска криза не може одузети. Захваљујући том искуству читалац гради властити универзум, ослобађа се заточеништва првог лица множине, прозире манипулацију, не пристаје да буде број, носи сопствено име и презиме. Не оно стечено рођењем, већ оно које означава индивидуу која мисли сопственом главом. Тај пут је дуг, и не може се савладати без сумње. А само читалац који кроз дугу километражу прочитаних књига формира укус може бити мерило одређене културе. Једнако као и писци који за такве читаоце пишу; који су и сами такви читаоци. Без којих књижевности не би било, оне књижевности која се не вреднује јединицама мерења робе и профита. И једних и других је више него што се то на први поглед чини. Неухватљиви су статистикама, јер су екстериторијални.

Због њих, књига ће остати нешто много веће и вредније од обичне робе.

Проглашавам 54. београдски сајам књига отвореним."

У име Грчке, земље почасног госта овогодишњег сајма књига, обратио се академик Танасис Валтинос.

"Поздрав.

Ово вече је лепо и радујем се што сам овде, међу пријатељима и то углавном љубитељима књижевне уметности. Посебно ми је драго што је на овогодишњем међународном београдском сајму књига земља почасни гост управо Грчка. Искрено се захваљујем на тој почасти.

Из историјских разлога, ми Грци смо одувек неговали добре везе , пријатељске везе са Србима, чак и у тешким временима. Можда је најважнији од свих разлога за то православље. Један фактор вере, један духовни разлог. Везе које се темеље на таквим разлозима су увек веома јаке. Једнако значајан је разлог свакако и уметност, посебно књижевност. Књига, односно књижевност, није само један начин узајамног упознавања и разумевања народа путем њихових језика, она задире много дубље, одговара на многа питања или барем суочава човека са његовом судбинском димензијом, без ограничења и као целину што је иманентно и вери.

У празничном духу у наредних неколико дана десиће се познанства, успоставиће се контакти, потписаће се уговори, не брачни, они књижевни, што наравно не умањује заводнички карактер који има сваки празник, јер уметност, а посебно књижевност је увек исказ љубави.

Овим речима, које желим да нико од нас не заборави, свечано отварамо овогодишњи сајам књига са увек присутним жељама за што више преведених дела."

54. међународни београдски сајам књига

Термин: у новом термину од 26. октобра до 1. новембра 2009. године.

Нови излагачки концепт: ове године, 54. међународни београдски сајам књига организује се по новом концепту, који подразумева прегледнију сајамску презентацију и већи изложбени простор. Савремена светска и домаћа издавачка продукција, представљање писаца, промоције и други пратећи програми издавача конципирани су по изложбеним целинама.

У хали 1 Београдског сајма, поред земље почасног госта, налазиће се домаћи и страни издавачи - искључиво са сопственим издањима.
Домаћи и страни издавачи и књижаре налазиће се у партеру хале 4 (бивша хала 14), док ће на галерији ове хале бити антикварне и коришћене књиге.
Државне институције и установе своју издавачку продукцију и пројекте представиће у хали 1а (бивша хала 5).
Националне презентације и страни издавачи, издавачи који за основну делатност имају образовање, издавачи школске и стручне литературе налазиће се у хали 2а.

На површини од 31 055 бруто квадратних метара, представиће се преко 800 издавача из земље и иностранства.

Тема: Море књига
Свака написана књига је кап воде у мору, острвце у архипелагу. Само на београдском сајму књига сваки од 150 000 читалаца пронађе књигу са којом заплови према хоризонту. У ери финансијске осеке, препустимо се плими књига...
Ове године на Сајму књига љубитељима писане речи биће понуђени бројни сурети са писцима и ствараоцима, разговори о културним блискостима и разликама две земље (Грчке и Србије) и два поднебља (Балкан и Медитеран), као и сусрети са ствараоцима два преплетена медија (књижевности и стрипа).

Земља почасни гост: Грчка. Поред штанда почасног госта који ће бити организован у осам тематских целина како би пружио што бољи увид у савремену издавачку делатност Грчке, земља почасни гост ће у свом амфитеатру у оквиру културног програма представити 12 савремених  грчких писаца, као и издавачку делатност шест издавачких кућа, међу којима и Националног музеја савремене уметности Грчке и Светогорског огњишта. Богат свакодневни програм земље почасног госта укључује и предавања, пројекције, радионице за децу, перформансе: "Од богова ка људима" и "... а на ногама ми ципеле од папира", 3Д пројекције Фондације Хеленског Света као и активности Хеленског фонда за културу у Београду.

Издавачи из иностранства: поред Грчке као земље почасног госта, на овогодишњем Сајму књига учествују издавачи из Шведске, Јапана, Канаде, Кине, Русије, Француске, Немачке, Италије, Аустрије, Шпаније, Португалије, Швајцарске, Израела, Бразила, Ирана, Анголе, Бугарске, Македоније, Хрватске, БИХ, Републике Српске, Црне Горе.

ЕUNIC: заједнички наступ на 54. међународном београдском сајму књига имају културни центри из земаља Европске уније у Београду: Хеленски фонд за културу, Аустријски културни форум, Француски културни центар, Гете институт, Институт Сервантес и Италијански институт за културу. У оквиру наступа ЕUNIC-а одржаће се неколико предавања, представљања књига и аутора, пројекције филмова, концерт и квиз за посетиоце сајма књига.
Форум Сајма књига: и ове године биће организовано пет тематских конференција о питањима професионалног издаваштва у Србији, развојних стратегија у настајању и представљању књиге, као и актуелних културних феномена. Уз учешће писаца, уредника, издавача, универзитетских професора, новинара, вруће теме и могуће полемике, сваког сајамског дана у подне!

Ћаскаонице: поподневни дивани стваралаца и читалаца
Од 16 сати СЛИКЕ ИЗ СУСЕДСТВА – писци из региона, критичари и теоретичари, разговарају са читаоцима о интимном доживљају сусрета култура, о својој позицији "бивања између" језика, култура и менталитета. Реномирани писац, добитник Кошутове награде Ласло Вегел, украјинска слависткиња Ала Татаренко и најчитанији савремени хрватски писац Миљенко Јерговић биће гости Гојка Божовића у опуштеној атмосфери сале "Борислав Пекић".
Од 18 сати СЛИКЕ СРБИЈЕ – српски писци траже одговор на питање да ли је домаћи писац "домаћи странац" који непрестано искушава вредности са којима је одрастао. Вида Огњеновић, Владислав Бајац, Игор Маројевић и други разговарају са Александром Гловацки у сали "Борислав Пекић".

Између два сајма: магија невидљивог, шта нам је промакло између два октобра? Капитални пројекти, јубилеји, сусрети. Јединствена мултимедијална шетња кроз роман Мирјане Ђурђевић "Каја, Београд и добри Американац" у суботу у 15 сати!

Стрип радионице: апсолутна новост на Сајму књига јесте и отварање стрип радионице у којој ћемо пратити како стрип једри кроз лепу књижевност, филм и друге медије, теорију и масовну културу, уз учешће писаца, цртача, издавача. Са гостима реномираним стрип аутором Џејмијем Деланоом из Британије, те домаћим снагама Алексом Гајићем, Дејаном Огњановићем, Бориславом Станојевићем и Банетом Керцом уз навигацију Драшка Рогановића, сваког дана у посебно дизајнираној стрип сали од 13 сати панели, предавања, промоције и специјални поклони за посетиоце!

Поезија и окружје: Представљамо госте сајма, уваженог слависту Манфреда Јенихена, италијанску песникињу Габријелу Музети и пољску песникињу Еву Липску.

Пети годишњи сусрет библиотекара: Читалац у новом технолошком окружењу

Изложбе:

Највећи фестивал савремене српске књижевности: најављено је учешће већине водећих савремених српских писаца у оквиру програма на штандовима својих издавача.

Школски дан: 29. октобар 2009. Сајамски дан посвећен организованим посетама ученика, наставника, студената и професора. Издавачи припремају посебан садржајан програм намењен ђацима, студентима и професорима.

Награде међународног београдског сајма књига: поред традиционалних награда за издаваштво биће додељена и награда "Доситеј Обрадовић" која се сваке године додељује страном издавачу са континуираним доприносом у објављивању и промоцији српске књижевности.

• Sajam_fullres.mpg (64.5 МБ, 352 x 288 MPEG)
• Sajam_halfres.mpg (37.2 МБ, 240 x 176 MPEG)