ИЗЛОЖБА ГРУЗИЈСКИ РУКОПИСИ

Грузијски језик је један од најстаријих писаних језика на свету. Први писани споменици потичу из раног 4. и 3. века пре нове ере. Сматра се да је краљ Парнаваз утемељивач Грузијског алфабетског записа. Данашњи грузијски алфабет има 33 слова и потиче од старог писма Mkhedruli и у употреби је још из 10. века.

Грузијски манускрипти имају велики значај за развој културе и друштва од раног средњег до 18. века, као и данас и представљају највећу историјску и културну баштину Грузије.

Изложба фотографија Грузијских манускрипта је заједнички пројекат Pro Art & Co и Грузијске амбасаде у Лондону, где је први пут приказана у новембру прошле године. Изложба се састоји од 27 фотографија које показују историјски развој рукописа и литературе у Грузији, почевши од 5. до 18. вака. Већина рукописа се налази у Грузији, где се чувају као највеће културно благо, али има и рукописа који се налазе у Јеруслаиму, на Светој Гори, Синају, Египту, малој Азији и блиском и средњем Истоку, Истанбулу као и библиотекама и архивима Европе.

Међу најзначајнијим фотографијама које ће се појавити и на изложби на Сајму књига у Београду су: минијатуре, орнаменти и посебна техника осликавања рукописа, Госпела - Адисхи (897.) и Дзруцхи (936-940.), Астролошки Уговор, четири Јеванђеља, Михајло Модреклијеве песме и химне, Писмо Христа краљу Аугару, књига песама националног песника Схоте Руставелија из 1680. године, прва штампана књига на грузијском језику, Грузијско- италијански речник из 1629. године, фотографије еклестијалног текстила - златни вез на свили из 18. века.

ИЗЛОЖБА ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ – ГРАЂАНИН СВЕТА

Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти Тодора Манојловића, једног од најкомплекснијих стваралаца у српској култури прве половине 20. века, у Спомен збирци Павла Бељанског организована је изложба под називом Тодор Манојловић: грађанин света. Изложба обухвата разноврстан документовани материјал у којем доминирају фотографије, рукописи, исечци из новина, писма и остали документи који илуструју живот и дело Тодора Манојловића.

Поставку чине 52 плаката различитих формата на којима су штампана документа. Део поставке представља колекција изабраних дела Тодора Манојловића и других публикација везаних за његов рад.

Аутори изложбе су Горан Живић, Димитрије Ђурић и др Јасна Јованов, која је и уредник каталога. Каталог обухвата попис изложених архивалија, хронологију живота и рада Тодора Манојловића и текстове са стручног скупа о овом значајном ствараоцу.

ИЗЛОЖБА АФОРИЗАМ И ИЛУСТРАЦИЈА

Факултет примењених уметности у Београду - Одсек Примењена графика, представља одабране странице из десетак књига - библиофилских радова студената и постдипломаца, као и професора графике књиге Југослава Влаховића, који су протеклих година били инспирисани афоризмом - кратком духовитом књижевном формом, веома квалитетном и популарном код нас.

Нову форму визуелног представљања афоризма београдских афористичара - Александра Баљка, Александра Чотрића, Ратка Дангубића, Милана Шарца, Радослава Тилгера, Бранислава Црвенковића и других, на овој изложби својим илустрацијама и карикатурама презентоваће, поред Југослава Влаховића и Јакше Влаховића и студенти овог факултета - Дарко Станимировић, Ана Костић и Маријана Радовиц. Њихове илустрације и карикатуре биће приказане на 30 дигиталних принтова формата Б2 тако, што су на једној половини приказане илустрације, а на другој афоризми.

Поред принтова са илустрацијама афоризама, биће представљено и неколико библиофилских и индустријских књига у којима су карикатуре и илустрације поменутих аутора, међу којима је едиција Српски ха-ха-хаику ПЛАТО-а, које је илустровао карикатуриста Југослав Влаховић и књига "Мале рокаде" Владимира Јовићевића Јова коју је илустровао Јован Прокопљевић.

ИЗЛОЖБА КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ

Изложба Култура ћирилице састоји се од ћириличних азбука типографски припремљених за употребу у савременим информатичким технологијама, калиграфски исписаних слова, украшених писама и ћирилиће коришћене у графичком и индустријском дизајну. Кроз историју писма до брајеве азбуке, својим радовима, представиће се 30 самосталних аутора, ученици и студенти уметничких школа и факултета. Предвиђен је и допунски програм – посвета чуварима ћирилице.

У оквиру ове изложбе биће представљени  и најлепши дечији радови приспели на конкурс поводом "Дана ћирилице" који се већ осам година организују у Баваништу.